Припрема детета и припрема родитеља

Ако драстично осликамо савременог будућег првака: видећемо дете које може да прати садржаје ако су распоређени по принципима музичког спота или рекламе.
Највећи проблеми су у смањеној пажњи, концентрацији, не развијеној култури слушања других. Слаба је контрола сопственог понашања и одлагања својих потреба, најчешће, слабе способности вербалног разрешавања конфликата. Провођење слободног времена више усамљенички, испред телевизора и компјутера, мало у комуникацији са другом децом и одраслима. Знања о свету и окружењу су случајна, спонтана и неповезана.

Шта знамо о детету?
Како можемо да одговоримо на следећа питања?

Како се понаша дете у групи, вртићу, дворишту, испред зграде у играма са вршњацима?
Да ли улази у конфликте чешће или ређе од других?
Уме ли да сарађује, контролише своје понашање, да чека свој ред, да саслуша другог...
Има ли осећај емпатије - да ли зна како се други осећају...,да ли уме да тражи помоћ, и да је даје другоме...
Показује ли иницијативу у активностима, може ли да излаже пред групом.... .
Уме ли да адекватно процењује сопствене способности: шта може, уме. .., шта о себи мисли и својим способностима?
Уме ли да се игра: деца која умеју да осмишљавају своју игру, прате суиграче у игри, употребљавају своју машту - припремљена су и за школско учење.
Да ли предшколци знају основне градске знаменитости и понеку причу о њима...
Радне навике и рад детета у кући....у којим кућним активностима доприноси у складу са својим могућностима и узрастом?
Колико је дете самостално?...

Одговори на ова питања одредиће активности припреме детета за школу.

Уколико дете реагује агресивно, не уме да сачека свој ред, нестрпљиво је. Има обичај да препозна туђе намере и понашање као угрожавајуће типа "намерно ме је спотакао, гурнуо исл", и обично има слаб и недовољан речник да опише своја или туђа осећања.То је вапај у помоћ да се реагује у припреми детета пре поласка у школу.
Како? Вежбањем контроле сопственог понашања; богаћењем речника: описивањем различитим речима свих осећања која њега и друге обузимају; вежбањем и хваљењем када вербално разреши конфликт!

Важно:
што чешће организовати у породици заједничке пријатне активности, игре, разговоре, шетње са дететом- најбоље непосредно по доласку са посла или повратку детета из вртића или школе.
Први заједнички тренуци морају бити испуњени сигурношћу, поверењем и пријатном атмосвером (без обзира колико је родитељ исцрпљен, гладан, уморан, узнемирен - он је одрастао и одговоран за доживљај сигурности свог детета!). Понекад је довољно само пола сата разговора - размене детета и одраслог. Уколико стварно, озбиљно, искрено желите да помогнете свом детету у тешкоћама контроле свог понашања морате се потрудити - прве резултате можете очекивати ако преиспитате и промените и своје понашање тек после месец или два. Понашање које штети и вама и детету није настало за месец дана, логично је, да и за промену треба барем четвртина времена настајања...?! Контролишите сами себе тако што ћете бележити у једном блоку којих сте се игара играли или шта сте радили заједно са дететом.
Организација режима дана: довољно мирних и активних делова дана: ограничити време испред компјутера и телевизора 1-2 сата у дану! (Превише утисака које не могу да разумеју или стално исти тип визуелних активности, које не прати разговор или анализа, закључивање или размишљање).
Пред спавање мирније активности!
Позитиван завршетак дана: резимирајте заједно шта је свако од укућана добро урадио тог дана.Оно што вам се није допало имали сте прилике да регујете раније. Вече није тренутак за звоцање и приговарање. Читање приче пред спавање није изашло из моде.
Примећујте дете када је мирно и сталожено, ангажовано, а не само кад има напад беса! Не дозволите да прекидач за ваше укључивање у његов живот буде кажњавање, или неадекватно дечије понашање.
Када нешто захтевате од дета: нека то буде један захтев у једном тренутку. Све што имате да кажете, кажите када сте близу детету, без много речи. Ако довикујете детету - личи ће му на грдњу или приговарање. ..и престаће да вас слуша. Истраживања показују да немирна деца пажљивије слушају мушкарце, можда зато што по правилу употребљавају мање речи од жена!
Изаберите мали број важних правила. И награђујте придржавање. Награде морају бити и заједничке игре, а не само куповина.
Бајке су најбољи материјал за вежбање емпатије. Како се ко осећао у Ивици и Марици? Шта би могло да се пожели од златне рибице. Како је рибици кад сви од ње траже да испуни жеље, има ли и она неке жеље, шта је јунак радио, шта је могао друго да уради, да ли се плашио.... Златокоса и три медведића- како су се медведићи бринули о њој, и нису је грдили што им је појела вечеру, поломила столичицу....
Покушајте да видите свет очима агресивног детета: како им може изгледати дан ако их стално неко грди, тражи да буду сталожени, а они то без туђе помоћи не могу. Како се ви осећате да ли сте ближи осећањима агресивног детета или невине жртве?

Игре:
коришћење маште је најбољи начин да се у игри вежбају оне способности које ће касније требати у животу. Игре кобајаги, брзо и лако укључују децу:
игра у пару: један тражи предмет од другога и убеђује га да му суиграч да играчку. Играч може да да предмет-играчку, тек кад буде лепо замољен. Разговара се: кад, на које речи је било најлакше дати предмет. Парови мењају улоге. Игра је све сложенија што је омиљенији предмет.
Игре вежбања емоционалног речника: цвет емоција - свака латица је нека емоција: деца слажу латице око цвета и говоре о ситуацијама када су осећали дату емоцију; давање што више речи за емоцију, опис осећања - најбоље је разговарати са више деце да би разменили са другима. Може се постављати питање тада си тако урадио, а шта си могао и другачије да урадиш....
В ежбе контроле свога тела: све игре лети-лети. .., плива-тоне, дан-ноћ.., или заједничко играње каже се име свог суседа и нека биљка, цвет, дрво, воће. ..у што бржем темпу; на крају игре се обавезно добије задатак да се каже нешто посебно лепо уз свако име играча.;
групне игре возића или стоноге, ланац деце који понавља исте покрете..;
све игре парова који се играју огледала један другоме...измишљање приче о мачету (док деца леже опуштено на тепиху), које се сунча, протеже, гребе ноктима по тепиху;
игре замишљеног држања на длану уплашене птичице: Како ћете јој показати да је нећете повредити?Шта можете да урадите да она пожели да опет код вас долети...? Замисли да си постао чаробњак који може да ради само добре ствари - шта би све могло да се уради...?

Проверите дечија знања о непосредном окружењу

Нека вам испричају неколико реченица о најобичнијим кућним предметима, кућним љубимцима, својим пријатељима.
Шта и како су вам испричали?
Уведимо децу у свет предмета тако што ћемо:
Када говоримо о предметима - обратити пажњу деце на:
> спољашња својства и карактеристике предмета: како споља изгледа; од чега је направљен; чему служи; како би било да тога предмета нема у животу људи....?
> њихове унутрашње, функционалне карактеристике,
> различити односи и међузависности између предмета.
Овакосе се развијају опажајно практично; опажајно представно и ставрамо услове да анализирају окружење!
Почните од најобичније столице....!

Како систематизовати знање о животињама- следећи следом питања:

Каква је то животиња?
Где живи?
Чиме се храни?
Како се брани од непријатеља?
Како је прилагођена условима средине?

Шта ваше дете зна о вашем занимању или других укућана?

Рад људи:
Какав је то рад?
Какве резултате, производе даје тај рад?
Каква је корист, значај, тога рада?
Шта треба имати да би се тај рад остварио?материјал? средства?
Које су основне радне операције карактеристичне за дату врсту рада?

Да ли дете треба да зна да чита и пише пре поласка у школу?

Погрешно питање!
Право питање је да ли је дететов говорни развој на потребном нивоу за усвајање писмености и каква је мотивација детета за учење читања и писања.
Постоје деца која спонтано почну да читају око шесте године; има деце, која су у већини, која читају после првог полугодишта првог разреда.
И једни и други у каснијем животу су мање или више успешни зависно од радних навика, мотивације за учење, подршке своје породице током школског живота.

Садржај припреме за школу са аспекта почетног описмењавања зависи од онога што знамо о развоју детета, о неопходним процесима којима дете треба да овлада да би успешно усвојило писменост.

Психолошка и педагошка истраживања у свету и код нас откривају основне предуслове успешног савладавања писмености (будућег читања и писања).

Неопходан је базични, ниво разумевања језика, учествовања у комуникацији изношења свога мишљења, да уме да размишља о језику, манипулише његовим карактеристикама, да се сам језик третира као објект мишљења. Да је изложено читању- да му се читају приче и заједнички разговара о прочитаном.

Карактеристике дечијег знања и размишљања о језику које се могу развијати 5-6 година (а, значајни су предуслови овладавања писменошћу) су:
свест о гласовној структури речи која се огледа у способности деце да анализирају речи на њихове саставне делове, гласове, као и да их синтетише из њих;
свест о речима као деловима реченице који носе значење;
прагматичка свест: свест о адекватности послате поруке; прилагођавање поруке према особинама саговорника.

Истраживања показују да деца са слабо развијеним или неразвијеним овим способностима, касније имају тешкоће у савладавању читања и писања.

Овладавање гласовном анализом речи, свешћу да је говор дељив до нивоа гласа, аспекти формирања појма речи - реч као смислени део реченице битно је повезати са осетљивошћу за учење, у време када се формирају нове способности деце.
Зато је битно коришћење богатог репертоара игара са гласовима и речима.
Све игре нађи реч на слово на слово, изброј колико гласова има у речи...Или, за један глас другачије: сом, дом, сок, сос, нос, кос,....
Нађи малу ствар која има дугачко име (на пр. телефон,.) Сети се велике животиње са кратким именом....(кит, слон,..) или мале животиње са дужим именом (слепи миш,. ..веверица...)

Графо-моторика?

Не дозволите да подлегнете свескама на велике и мале линије Оставите те активности за време када стварно буде у школи!
Све игре прстима, сецкање маказама, прављење, вајање, оригами, танграм, цртање, низање перли....су одлична вежба моторике шаке.
Подсећање на коришћење папира од горе на доле и са лева на десно, довршавање својих цртежа су довољна припрема за будуће писање.
Различити радни листови су само један тип активности у припреми деце за школу. Они не могу и не смеју да замене свакодневне животне активности откривања света слова, знакова, бројева. Зато је добро да деца имају своје блокове, свеске за лична и колективна открића.

Припрема у односу на услове у којима ће дете бити у школи

Шта је типично за школу?
Рад по задатку у тренутку када то одговара одраслом, а не детету и по темпу који не мора да одговара детету!
Шта то захтева ? Одлагање својих потреба, концентрацију, пажњу, памћење, рад по налогу.
Овакве захтев у игровном задатку често имају деца и у вртићу. Остаје питање колико систематизовано и колико свако дете током различитих ситуција навежба да сачека свој ред, поштује правила, вежба пажњу и резоновање у ситуацијама игара "искључи трећег", шта недостаје...и слично, колико их подстичемо да доврше започете активности.

Новија истраживања квалитета дечијег играња, подчињавања правилима, развијања сценарија играња,....показују да су деца са развијенијом, маштовитијом игром и маштом уопште, спремнија за школско учење!
Лишени играња деца губе, њихове активности су скромног репертоара, постају везане за непосредну ситуацију, понашање одраслих који их окружују, нису самостални.

Одрасли ствара услове за дечију игру и играње кроз:
богаћење дечијег животног искуства о стварима, људима, занимањима, људској делатности;
увођење у културу играња: упознавање са новим играма, правилима, поштовању правила, сарадњи са другима у игри, развијање партнерских односа у игри;
заједничко играње одраслих и деце;
подржавање дечијег самосталног стваралаштва у игри и међусобне комуникације са вршњацима;
увођење нових идеја у игру и проширивање садржаја играња.

Показатељи развоја игре и играња у односу на дете:
може да смисли садржај, заплет за заједничку игру;
уме да уђу у улогу у симболичкој игри (на најстаријим узрастима играју се у замишљеном простору, а не реалном);
самостално ствара услове за игру: користи расположиви материјал, партнерски се односи према другима (на најстаријим узрастима успева да усаглашава своју замисао о игри са туђим);
познаје, игра се и самостално поштује правила у друштвеним играма;
уме да тражи помоћ и сарадњу од одраслих....
уме да се игра најразноврснијих игара;
слободно се и заинтересовано играју....

Права припрема за школу је разумевање свог непосредног окружења, развијање осећања одговорности за своје поступке и стална искрена подршка одраслих, богато развијена МАШТА И ИГРА.

водич за родитеље

Када породица, школа и заједница (општина) раде заједно, ђаци се уче важности школе.Тиме они схватају да људи из ове три средине улажу своје време и средства са циљем да им помогну а сви су на добитку.

• Ђацима је све боље и у школи и у животу;
• Родитељи имају послушну децу;
• Повећава се морал предавача;
• Квалитет школе је већи;
• Заједница јача.

што је веза између родитеља и деце ближа комплетношћу и добро испланираном родитељству, деца ће више постизати. Ова брошура истиче визију Волусиа школа унапређивања родитељства у сарадњи са породицама и заједницом.


Родитељи праве разлику укључујући се у школовање

Истраживања су показала да када родитељи активно учествују у образовању своје деце она постижу боље резултате. Породица је кључни фактор који обезбедјује младима добро образовање. Деци свих година је потребно да родитељи на неки начин учествују у њиховом школовамју.

Веома је важно да се родитељи потруде да упознају наставнике своје деце, као и окружење у ком се налази школа. Ово се може лако остварити упознавењем директора школе, заменика директора и осталог особља, присуствовањем родитељским састанцима и отвореним вратима. Други начин за добијање информација о школи које дете похађа је информисање путем интернета тј. посећивње званичне интернет адресе те школе. Волонтерски рад је такође један од начина путем којег можете упознати школску породицу а успут и допринети. Такође додајем да је број општинских образованих часова, укључујући ГЕД часове (Диплома општег образовања), доступно у многим школама за вас и ваше дете.

Погледајте "Савети за напредак вашег детета у школи", где се налази листа идеја које вам могу помоћи да подржите своје дете у школи.

Успешне родитељ- наставник конференције

• Један од најбољих начина да сазнате како ваше дете напредује у школи је помоћу родитељ-наставник конференције. Следећи савети ће осигурати успешне резултате вашег детета.
• Уколико имате потешкоћа да контактирате наставника ради сазивања конференције, не одустајте. Наставници су обавезани да буду у школи за време целокупне школске наставе у току дана, а и одређено време пре и после наставе. Да бисте успели у сазивању потребно је да дођету у школу у том временском периоду. Наставницима мора бити стављено до знања да ће се конференција планирати 24 часа у напред.
• Уколико имате потешкоћа у разумевању наставника због тога што не причате истим језиком, затражите преводиоца. Конференција ће се, у том случају, одложити до дана када преводилац буде могао да буде присутан.
• Ове конференције могу изазвати многа осећања. Запамтите да ову прилику искористите као шансу да наставник и ви радите као тим. Заједно можете наћи решења за проблеме.
• Пре конференције саставите списак питања и тема о којима бисте хтели да разговарате и понесите га са собом.
• Пежљиво слушајте и уколико желите да разјасните неки проблем, питајте. Уколико се деси да се не слажете са наставником у вези са нечим што је изложио, питајте за још информација на ту тему. што више будете комуницирали са наставником, боље ћете се разумети.
• Уколико наставник нагласи подручја које би ваше дете требало да побољша, затражите план рада који би помогао вашем детету и заинтересовао да настави са радом.
• Закажите следећу конференцију или телефонски разговор, уколико је то потребно.

Савети за напредак вашег детета у школи

• Храбрите дете да чита сваки дан! Слушајте га док чита, потом проведите неко време причајући о прочитаном тексту и помозите му да развије навике доброг читања.
• Надгледајте домаће задатке које ради и рад на часу.
• Надгледајте које емисије гледа и видео игре које игра.
• Причајте позитивно о школи са својим дететом.
• По повратку из школе питајте га шта је научио. Развијте конверзацију. Научите да га слушате.
• Одржавјте висока очекивањ свог детета. Сваки дан га подсећајте како је најбоље и најпаметније, као и да буде љубазно и послушано. Доста га хвалите.
• Храбрите дете да се труди и да не одустаје, чак ни онда када је задатак доста тежак.
• Разговарајте о бригама за своје дете са његовим наставницима или педагогом.
• Развијте детету навику да редовно долази у школу. Планирајте куповину, одлазак код фризера, па чак и доктора, ако је могуће, после школе.
• шаљите дете у школу на време. Научите га да вече пре припрема одећу, књиге и ради домаћи.
• Развијте свом детету здраве навике као што су правилна исхрана и примерен одмор.
• Покажите подршку што се тиче наставе после школе која постоје да би помогла вашем детету да достигне ниво оцењивања, па чак и више.
• Будите у контакту са дететовим наставницима и педагогом путем редовних конференција. Питајте за савете како да радите са дететом ван школе.
• Посећујте учионицу свог детета, при том, обратите пажњу на сигурносе мере које постоје у школи.
• Потрудите се да обезбедите себи подршку уколико сте забринути за дете. Разговарајте са наставником пре одласка директору, а директору пре одласка инспекцији.
• Добровољно присуствујте часовима. Ваша одобрена пријава се мора налазити у школи.Такође, обавестите наставника уколико имате позив који бисте желели да поделите са децом.
• Уколико је потребно, затржите помоћ од школе. школа ће, можда, моћи да вам помогне или да вас упути код некога ко то може.
• Погледајте Сунсхине државне стандарде (Сунсхине Стате Стандардс) у Министарству за едукацију Флориде. Интернет страна је www.фирн.еду/дое/цурриц.прек12/индеx.хтмл . Ту се налаз циљеви учења у сваком разреду.
• Распитајте се код наставника о тестирању и како можете помоћи детету да се припреми.
• Распитајте се о лакалним, државним и националним прохтевима, као што је "Ни једно дете није остевљено иза дела" (Но цхилд лефт бехинд ацт).
• Упознајте се са правилима понашања у учионици.
• Редовно посећујте Отворена врата, родитељске радионице и друге састанке који се одржавају у школи.
• Код надлежних се распитајте о понудама за образовање одраслих за вас и ваше дете.

Шта би требало да моје дете учи...
У основној школи:

Министарство за едукацију Флориде је основало Сунсхине државне стандарде ( Сунсхине Стате Стандардс). Ови стандарди су списак циљева учења деце у сваком разреду. Следећи текст ће садржате само неке од важних способности које би ваше дете требало да стекне у школи, у обданишту и кроз пети разред.

• Писање песама, прича и једноставних извештаја.
• Провера написаног текста, подразумевајући исправност написаних речи, интерпукцију и ред речи.
• Читање разноврсне литературе (књига, часописа, новина и прича) и способност да се објасни о чему се ради
• Слушање и разумевање прича, песама и поезије.
• Читање и прављење мапа, графикона и табела.
• Рад практичних пројеката у школи, као што су прављење једноставних модела, карти, књига и научних експеримената.
• Примена математике.
• Учење о другим земљама (традиције, хране, културе).
• Учење историје Флориде и САД-а.
• Разумевање основне структуре владе у САД-у.
• Коришћење рачунара за једноставне писмене задатке и образоване игре.

Ученици са овим основном образовањем могу учествовати на Конференцији за младе ауторе, такмичењима у математици, науци, социологији и фитнесу, као и на разним музичком и уметничким догађајима, укључујући фестивале, такмичења и изложбе као и многе друге друштвене и школске догађаје.

У средњој школи:

Средња школа подразумева шести, седми и осми разред и постоји да би попунила празнину измедју основне и више школе. Програм средњих школа укључује учење језика, математике, читања, науке и друштвених наука, као и физичко васпитање и изборни предмет. Министарство за едукацију Фло риде је основало Сунсхине државне стандарде ( Сунсхине Стате Стандардс). Ови стандарди су списак циљева учења деце у сваком разреду. Следећи текст ће садржате само неке од важних способности које би ваше дете требало да стекне у средњој школи.

• Читање и анализирање различитих врста књига и прича, укључујући романе, не фантастику, драме и поезију.
• Писање извештаја и докумената са исправном граматиком и интерпункцијом.
• Бављење истраживањем о задатим темама.
• Рађење усмених презентација.
• Разумевање правила енглеског језика и пњихово примењивање у писању.
• Употреба целих, разломачких, децималних и процентуалних нумеричких израза у математици.
• Употреба јединица мере за решавање математичких проблема и њихова примена.
• Разуевање основног геометријског и алгебарског концепта.
• Представљање и решавање математичких проблема који укључују дво- и тродимензионалне фигуре.
• Разумевање основе земље, живота и физике.
• Осмишљавање и вођење лабораторијских истраживања коришћењем помоћних метода.
• Решавање научних проблема размишљајући и користећи се научним процесима на вишем нивоу.
• Учење историје Флориде, нације и света.
• Разумавање структуре владе САД-а и принципа америчке демократије.
• Разумевање улоге грађана у америчкој демократији.
• Развијање основног знања о економском систему.
• Коришћење мапа и писање извештаја о географији света.
• Коришћење рачунара за писање извештаја, прављења графикона и спискова.
• Организовање школских задатака.
• Учење за тест.

Ученици са средњим образовањем могу излагати пројекте и учествовати у годишњим догађајима као што су Научни вашар, Вашар друштвених наука, Фестивал страних језика, Фитнес фестивал, Математички фестивал (МАТХЦОУНТС), као и на многим другим фестивалима и такмичењима, укључујући општинску и школску уметничку изложбу

У вишој школи:

Министарство за едукацију Фло риде је створило списак способности које би ученик требало да стекнеу вишој школи Налазе се у већ поменутом државном стандарду. Ове способности се стичу на суштинским часовима који се морају похађати да би се на крају школовања добила диплома. Постоје три опције за испуњавање захтева за диплому више школе.

Принципи хуманизације васпитног стила родитеља

Принцип усаглашености подразумева једнак приступ истим или сличним дечјим поступцима. Неусаглашеност родитељских поступака може бити далеко штетнија од чисте примене било којег узајамно усаглашеног васпитног стила родитеља. Наиме, она може довести до следећих негативних последица у дечјем развоју:
- неизграђеност етичких критеријума, тј., неоспособљеност за селекцију доброг од лошег и сл.;
- недостатак самосталности у решавању својих животних проблема;
- тражење "линије мањег отпора" - потреба за континуираном заштитом од друге особе;
- немогућност грађења стабилне везе с другом особом, што би се могло пројектовати и у љубавном животу.

Принцип свесности подразумева тенденцију разумног коришћења васпитних поступака родитеља, као и тенденцију уздржавања од импулсивности у понашању. То не значи да родитељ треба да занемари емоције према своме детету. Супротно томе, не треба апстинирати од емоција. Али и континуирана пренаглашеност у њиховом експонирању приликом сваког контакта с дететом представља извесно нарушавање комуникације на релацији родитељ-дете. На пример, штетан би био страх родитеља који изазива неприхватљиве поступке спречавања и контроле над дететом, а код детета доводи до хендикепа и страха од преузимања нових и креативних корака. Штетна би била и пренаглашена љубав која спутава осамостаљивање детета, или пак поступање с дететом у складу с расположењем, без могућности превазилажења тренутног емотивног стања.
Свесност претпоставља да родитељи познају снагу своје позиције и улоге у васпитавању детета раног узраста. Свестан родитељ познаје своје могућности у усмеравању развоја детета. Он осећа потребу да се непрестано информише и учи о начинима и ефектима васпитног деловања. Свесност претпоставља размишљање и преиспитивање сопствених поступака и њихово намерно усавршавање. Свестан родитељ познаје корист од постојаног праћења дечјег одговора, који се неизбежно јавља као резултат комуникације родитељ-дете.
Принцип свесности је у тесној вези с принципом савесности и принципом одговорности, који подразумевају не само знање, већ и тенденцију ка целовитој, правилној и благовременој примени онога што знамо да је позитивно у односу родитељ-дете. Постоје родитељи који и поред тога што су свесни сопствене улоге у развоју детета, и поред тога што су свесни ефеката извесних васпитних поступака, нису савесни у њиховој примени и не поступају одговорно у односу на ефекте које очекују са својом децом. Такви родитељи се често налазе пред "судом" своје савести, због чега постају несигурни у себе и у своју родитељску улогу. Ти родитељи налазе се између потреба и могућности, дозвољавајући при том да, "захваљујући" неуспеху, њихов највећи адут буде строгост ауторитарност у односу са децом.

Принцип доследности подразумева прилагођеност личних поступака поступцима који се траже од детета. Родитељ треба да представља пример за оно што тражи од детета. Уколико он једно прича, друго ради а сасвим трће тражи од детета, неће никада постићи позитиван васпитни ефект. Супротно томе, такав родитељ ће изгубити ауторитет у односу на дете, на рачун страхопоштовања. У овом случају код детета се јавља дилема у односу на то шта је исправно, чиме се губи и могућност изградње критеријума етичких и естетских норми понашања. Недоследан родитељ није у стању да користи једно од најмоћнијих породичних средстава у васпитању детета - пример родитеља.
Принцип који је исто значајан у поступцима родитеља с децом јесте принцип умерености. Примена овог принципа претпоставља могућност самоконтроле у реализацији васпитних мера. Може се рећи да је овај принцип повезан с принципом свесности, тим пре што родитељ мора знати и мора бити свестан границе својег понашања са децом.

Принцип позитивне прогресије произлази из развојних карактеристика детета, које су у свакој новој развојној фази све сложеније. Зато родитељ треба да проширује дијапазон васпитних поступака у позитивном смеру, надовезујући га на резултате постигнуте у претходној фази детета. На пример, треба да постепено примењује похвалу, спречавање, подршку, храбрење, затим да уводи награду, касније саветовање, проширује разговоре и слично. Уколико се поштује овај принцип, мере спречавања и контроле дете ће прихватити с поверењем, а оствариће се васпитни ефект који су родитељи планирали. Овај принцип, другим речима, подразумева и благовремену примену одређених васпитних поступака у складу с узрастом детета, када је дете спремно да схвати суштину родитељског поступка. Свакако, важну улогу за стварање самопоштовања код детета игра и успех постигнут правилним поступцима у претходном развојном периоду детета. Ради богаћења васпитних поступака родитеља, у својој студији о развоју родитељства Нила Капор-Стануловић истиче: "Сваки наредни степен развоја односа родитељ-дете може се анализирати с два различита угла гледања - родитељског и дечјег. Развој локомоторике, развој говора и прво осамостаљивање захтева нову адаптацију родитеља... Сваки прелазак из једне развојне фазе детета у другу представља изазов и за родитеља и за дете, изазов који захтева да се напусте сада већ застареле форме интеракције и да се прилагоде на нови систем коегзистенције". ( Капор-Стануловић, Зборник 15, 1982, стр. 175).

Овај принцип је у тесној вези с принципом прилагођености дечјем узрасту, који представља усаглашеност васпитних поступака родитеља с дечјим развојним карактеристикама, а односи се на: карактер поступка; начин примене поступка; време примене поступка. За доследну примену принципа прилагођености дечјем узрасту родитељ треба да поседује извесна основна педагошко-психолошка знања о развоју и индивидуалним особинама свог детета. Ако, на пример, не познаје фазу егоцентризма, када дете упознаје само себе у односу на околину, родитељ често греши и постаје претерано попустљив или претерано строг. "У овој фази терања ината, најважније је родитељ да буде стрпљив с дететом и да му пружа што више љубави, како би се дете, као никад раније, осећало сигурно" (Савић, 1988, стр. 69). Према истраживању спроведеном у Немачкој и САД, повод за појаву инаћења у периоду између друге и треће године дететовог живота могу да буду следећи поступци родитеља:
- мешање у игру детета,
- промена реда на који се дете већ навикло,
- поремећај дечјег плана,
- насилно одузимање предмета којим се дете игра (опширније у Савић, 1988, стр. 96).
Важан принцип који треба поштовати у породичном васпитању је принцип научности. Овај принцип претпоставља научну заснованост:
- васпитних поступака родитеља (који васпитни поступци су научно потврђени као ефикасни за позитиван дечји развој, каква треба да је њихова примена и сл.);
- сазнања која родитељи имају о развојним карактеристикама све деце у појединим фазама њиховог развоја;
- сазнања која родитељи имају о индивидуалним развојним каракте-ристикама свога детета.
Савремен и савестан родитељ треба да зна да грешке у васпитању детета, као и грешке у његовој комуникацији с дететом, посебно у данашње време порока, могу да буду фатални у односу на усмеравање дечјег развоја. Због тога треба и мора да има отворену комуникацију са својим дететом, треба да се развија узајамно поверење и поштовање, али са извесним познавањем начина њиховог ефикасног постизања. Због свега тога, принцип научности је тесно повезан и у корелацији с принципом свесности, савесности, доследности и одговорности.

Принцип партиципације и реципроцитета је један од најважнијих принципа у реализацији комуникације у породици, а поготову у односу родитеља према детету. Наиме, он подразумева двосмерност у комуникацији и активну улогу детета у њој. Овај принцип захтева од родитеља способност доброг слушаоца који ће стално бити у дослуху са дечјим реакцијама. Принцип реципроцитета се заснива на фидбеку као основном средство за праћење васпитних ефеката на дете. Дете у "здравој" породици третира се као субјект који има право да доноси одлуке и да даје своје мишљење. То од родитеља захтева умешност и познавање карактеристика детета. Родитељ мора да води рачуна о интересу детета када се оно укључује у доношење одлука, али да то буде у оним породичним оквирима у којима та одлука може користити.
Правци комуникације који су императивни у спровођењу наредног принципа омогућују да га назовемо принципом циркуларности.

Принцип интеракције се темељи на интеракцији као процеса у коме јединка партиципира, мења околину и себе. Наиме, као што смо већ описали, породична динамика је развојни процес у коме се поред детета мења и обогаћује и родитељ. Одатле се неминовно намеће закључак да однос родитељ-дете није обична комуникација, већ интеракција у којој корист има и родитељ. Сваким сопственим поступком он спознаје самог себе, своје могућности као родитељ, сагледава своје ефекте или погрешке у комуникацији с дететом и свесно или несвесно се мења и развија. У вези с тим Нила Капор-Стануловић каже: "Развој у ствари представља дугу серију интеракција између родитеља и детета. Ради се о комплексном реципрочном прилагођавању које се непрекидно одвија између деце и родитеља. Дечји развој захтева одговарајућу реадаптацију родитељских ставова и понашања на сваком стадијуму развоја. Ово се неминовно иницира у развојне промене личности родитеља" (Капор-Стануловић, Зборник 15, 1982, стр. 175.).

Принцип индивидуализације полази од третмана детета као посебне индивидуе са својим интегритетом и потребама. Наиме, овај принцип, који се из објективних разлога не може у целини остварити у институционално организованом васпитно-образовном систему, у породици је једна од карактеристика који породичну заједницу чини посебном у погледу васпитног утицаја на дете. Овај принцип се спроводи у породици у складу с карактеристикама породичног живота и динамике и у складу са специфичном структуром породице. Различит узраст деце у породици, њихов мали број у поређењу с организованим васпитно-образовним системом, специфични односи и различити аспекти комуникације у породици, затим, целокупна емотивно обојена клима у њој - омогућују индивидуалан приступ у васпитавању детета. Сама чињеница да се дете рађа у породици, беспомоћно и зависно од одраслих, упућује на потребу за индивидуални третман. Дете све стадијуме свог развоја проводи у породици, у свом окружењу живљења, где неминовно долази до изражаја узајамно прилагођавање у односу родитељ-дете. Следећи разлог због чега се овај принцип спроводи у породици је спонтаност у контактима између родитеља и деце, која произилази из свакодневице њиховог заједничког живота. Индивидуализација се неминовно спроводи и у складу с дечјим животним потребама (биолошким, социјалним, когнитивно-интелектуалним, емоционалним и сл.) које, посебно на почетку дететовог живота, захтевају индивидуалан третман. При том је важна чињеница да је породица институција чија је специфична карактеристика да обезбеди њихову укупну реализацију задовољења тих потреба. Наиме, родитељ храни, пресвлачи дете, помаже му да схвати и прихвати околину, помаже му да се осамостали и слично, при чему му омогућава да упозна свет око себе, да изгради одређен однос према њему. У све то се укључује индивидуалан приступ који, у зависности од низа фактора, трасирају развојни пут дечје индивидуе.

Принцип демократичности произлази из тумачења основе претходних принципа. Наиме, демократичност истиче поштовање дечје личности као индивидуе са свим својим специфичностима, потребама и захтевима. Родитељи који обраћају пажњу на овај принцип поштују дечје мишљење, али код деце развијају, исто тако, и осећај поштовања према родитељу. Демократичност подразумева узајамност и реципроцитет у породичним односима, који код детета развијају осећај достојанства и компетентности у односу на себе и околину, као неке од најважнијих особина у развоју социјализације.
Подједнако важан принцип у васпитном родитељском односу према деци је и принцип оригиналности и истинитости. Овај принцип произилази из дечје интензивне љубопитноси у предшколском периоду која иницира безброј питања упућених родитељима. Оригиналност претпоставља омогућавање реалности у презентирању објективне стварности пред дететом. Наиме, родитељи не смеју детету да дају лажну представу о свету који га окружује. Они треба да делују у следећим правцима:
- да одговарају на дечја питања реално и истинито; - да не спречавају већ да подстичу самосталне дечје успешне покушаје;
- да не штите дете од евентуалних неуспеха ;
- да не представљају детету лажне успехе и идеалну слику о свету.

Принцип посвећености односи се на тотално физичко, ментално и емоционално ангажовање родитеља за време заједничког дружења са својим дететом. За време које родитељ проводи са својим дететом он мора да је "присутан" и у току с његовим потребама и активностима, да би могао благовремено да одреагује одговарајућим васпитним поступком уколико је то потребно. То му обезбеђује фидбек о дечјим постигнутим резултатима, као и сазнање о дечјем односу према активностима, о дечјим дилемама, могућностима и сл. Стога принцип посвећености у односу родитељ-дете доприноси блискости и квалитету комуникације с дететом, с једне стране, и усмерава организовање даљег педагошког утицаја, с друге старне.

Педагошка едукација и педагошка култура родитеља

Ефикасније спровођење наведених принципа не може се очекивати без педагошке едукације и педагошке културе родитеља ради поштовања детета у породици и ради циркуларне интерактивне комуникације у њој. Нека истраживања указују на то да је педагошка едукација већи и значајнији фактор утицаја на васпитни стил родитеља од професионалне едукације. Због тога, непобитна је чињеница да млади човек треба да добије специфичну припрему пре ступања у брак и пре формирања породице. Сматра се да би благовремена и програмски оријентисана интервенција на том пољу могла утицати на лик, карактер и ставове будућег родитеља.

У интересу правилног педагошког односа према деци, педагошку едукацију не треба схватити само као стицање знања из области васпитања и развоја детета. Оно што је и те како важно за развој правилног родитељства свакако је и педагошка култура родитеља као сегмента шире педагошке едукације. "Схватање педагошке културе као стицања знања о поступању с дететом није довољно. Добијање педагошке информације без развијања принципа и ставова о потреби њихове примене, прави их безвредним... Ако културу дефинишемо као збир усвојених вредности и ставова у ширем смислу, тада слободно можемо рећи да је педагошка култура усвајање вредности и ставова, али и навика за педагошко понашање родитеља" (Котева, 1996, стр. 45). Баш због тога припреме за брак и породицу треба да почну још у раној младости, путем одговарајућих начина и садржаја, кроз које ће млади људи усвојити и принципе хуманизације свог васпитног стила у односу према деци у породици.
Зато је веома значајно увођење неких специфичних предмета у васпитно-образовне планове и програме васпитно-образовних институција још на нижим степенима образовања. Исто тако, посебно је значајно уводити децу у вештине демократског и хуманог комуницирања, као и градити код њих самопоштовање и позитивну слику о сопственој личности још на њиховом предшколском узрасту