Учионица добре воље

НЕНАСИЛНО РЕШАВАЊЕ КОНФЛИКАТА


Свима нам је појам конфликта веома познат, али како избећи његову појаву то је свима нама веома сложено питање којим се свако од нас бавио некада у животу. На питање како се могу избегнути ове ситуације говорићемо о радионичарском методу, о такозваним радионицама “Учионица добре воље“ овде ће бити речи о самом корену настајања конфликта, и наравно правилима његовог решавања тј методама. Кроз ово назови мало истраживање посматраћемо две групе, група млађих основаца и старијих.


ШТА ЈЕ ТО УЧИОНИЦА ДОБРЕ ВОЉЕ - пре него што почнемо о методама не насилног решавања конфликта, прво да кажемо пар речи о томе шта је то „Учионица добре воље“ и шта је њен главни задатак, и какав успех се постиже радом на оваквим радионицама. Циљ ове радионице јесте да упозна децу са програмом рада и да их мотивише да у њему учествују.Сем тога ова радионица има и за циљ да јача групне кохезитивности, тј да ствара складну атмосферу, у којој главну улогу игра блискост и сарадња међу ученицима, као и остваривање групног идентитета, осећања припадности групи која има своја посебна обележја и активности. Процес рада ове радионице се одвија тако што се у уводном делу радионице објашњава програм и начин рада, а током главних активности, кроз неколико различитих игара практично показује начин и правила радионичарског рада. Јачање групне повезаности и формирање идентитета радионичарске групе подстиче се кроз искуство заједничког стварања имена, симбола групе. У другом делу водитељ након упознавања групе са програмом и садржајем он излаже његову суштину, а затим и учествује у активностима и даје свој допринос стварању радионичарске атмосфере заједно са осталим учесницима радионице. Учесницима којима је ово први пут сусретање са радионицама веома је важан начин на који ће их водитељ увести у ново и непознато. Водитељ треба да говори јасно, полако, одмерено, да дозволи учесницима да питају и траже појашњења, да својим ставом и понашањем показују подршку и топлину, и водитељ треба да се труди да створи атмосферу у којој ће се деца осећати опуштено. За рад са групом млађих основаца веома је битно истаћи то да им се свака ситуација прикаже што сликовитије да би што боље рзумели, да се кроз игру и разне приче формира став о веома битним стварима, и ставовима у животу који ће нам увек послужити у одређеним ситуацијама. Почињемо с причом сви се ми понекад нађемо у ситуацији да се са неким посвађамо или, како се то још каже, да дођемо у сукоб. То нам се дешава у школи, код куће, кад изађемо напоље. Особе са којима смо се сукобили могу бити сасвим непознате, нама небитне, или пак врло блиске и драге и утолико нам све теже пада. У „Учионици добре воље“ научићемо како се сукоби могу спречити или решити. Ово се постиже кроз разговоре и задатке који често личе на игру, а уствари ради се о врло озбиљним стварима. То је у ствари права радионица, то није радионица у којој се нешто прави неке ствари, предмети, у овим радионицама се ради на стварању доброг другарства. Након што се деци објасни чиме се све бави радионица, деца се упознају са основним правилима радоница, о томе како се ради, и како се понаша. Сам увод у радионицу није толико интересантан за децу па се преласком на решавање конкретних проблема ниво интересовња у групи знатно повећава. Оног тренутка кад деца схвате да сама могу решити неки проблем, њихова мотивисаност је већа и имају више интерсовања за рад.

ЈА САМ ЈА, А КО СИ ТИ - један од многих циљева ове радионице је и упознавање са сличностима и разликама између себе и других, прихватање тих сличности и разлика. Кроз овај процес деца се подстичу да схвате и прихвате сопствену индивидуалност, као и индивидуалност других особа. Процес о којем је реч остварује се кроз четири етапе, у којима свако дете добија прилику да, преко садржаја из свакодневног живота, уочи како се разликује, односно, не разликује од других у погледу навика, умења, осећања, и најзад, по свему томе заједно. Нарочито важан аспект овог процеса јесте искуство прихватања разних нивоа и врста сличности и различитости које се узајамно преплићу, стварајући мрежу на којој почива индивидуалност. Такође тежиште овог поступка јесте освешћивање сопствене посебности, као нечега што нам је, заједничко са другима, с обзиром да су и ти други посебни, свако на свој начин.

БУНАР ЖЕЉА - уочавањем реалних препрека које стоје на путу до остварења већих жеља које су тешко оствариве деца наилазе на проблем који је реално тешко решити, да би се овај проблем пред којим се деца налазе могао решити усресредићемо се на појам освешћивање жеља. Под овим појмом подразумева се, рационално приказивање жеља и пут којим се стиже до њих, указује им се на то да постоје неке препреке које се налазе на путу до остварења жеља, и од њих тражимо да је ако је то могуће да нам све то прикажу сликовито, након тога их усмеравамо да уоче и јасно прикажу препреке, и опишу како их они виде. Овим се постиже код деце реално сагледавање на ствари, и потребно време да се одређена жеља оствари.

ШТА ДА РАДИМ КАД МЕ НЕШТО ДЕЛИ ОД ОНОГ ШТО ЖЕЛИМ - питање које би сви ми требали себи да постављамо у ситуацијама када када се нађемо пред неким проблемом који треба решити. Још један од многих циљева ове радионице је да се код деце освесте два аспекта конфликтне ситуације, препреке на путу до остварења жеља, и налажење могућих решења. Уживљавањем, деци се омогућује да доживе ситуацију сукоба из одређене улоге, да сагледају потребе, жеље, тог лика и да се суоче са жељама и потребама других ликова. Незавршене ситуације омогућују да деца сама изнађу различита решења наведене ситуације, и да уоче како иста ситуација може имати различите исходе. Тако им се омогућује да различита решења пореде по томе како се она одражавају на осећања главних ликова комада. Наравно нагласак је на решењу које је задовољавајуће за све, односно са којим се нико неће лоше осећати.

БЕСОМЕТАР - након што смо деци објаснили велики значај тога да све стране у случају конфликта треба бити задовољене, прелазимо на појашњавање појма сукоба, његову појаву, и природу његових појединачних фаза, почетка сукоба, прелазних фаза и исхода. Поред тога деца се подстичу да постану свесна осећања учесника у сукобу и да их вербализују, ово их усмерава на разлике између унутрашњег доживљаја и вербалног исказа. Ово се изводи из неколико корака, на основу једне нацртане сцене деца треба да осмисле и нацртају цео стрип. Почетну ситуацију која је изазвала сукоб, ситуацију која следи након нацртане сцене и коначно сам исход сукоба. Тиме се доводе у положај да се уживе у једну од одабраних улога, и да кроз њу прате промене доживљаја у одређеним ситуацијама. Посебна пажња поклања се осећању беса и освешћивању његових узрока и његових израза кроз понашање. Поређење различитих сценарија која деца граде на основу исте задате сцене омогућује увид у то да сукоб може имати различите узроке, токове одвијања и различите исходе, које сукобљене стране доживљавају на различит начин.
У ПОВЕРЕЊУ ЈЕ УСПЕХ - после разговора о бесу , његовом извору и о томе како се може сагледавати са свих страна, деци мора да се укаже на значај преговора и договора. Жаргон који се користи у овом делу радионице јесте „У поверењу је успех“ и он почива на учешћу у игри надметања у којој се најпожељнији исход свих страна постиже једино уколико се оствари сарадња. Уколико чланови сваког тима договор о тактици играња заснивају на преговорима између тимова. Посебно важни чиниоци овог процеса јесу децентрирање од властисе позиције укључивањем позиције друге стране у избор тактике игарња, грађење поверења заснованог на договору, и уочавање да коначни успех једног тима нужно зависи од понашања другог тима.

ПАЖЉИВО СА РЕЧИМА - је исто један од веома битних етапа радионице, циљ овог дела је да осветли један аспект комуникације, вербалне поруке, јер настајање и решавање конфликта у великој мери зависи од квалитета вербалне комуникације. У средишту пажње је веза између појединих вербалних порука и осећања на које те поруке могу утицати. Процес ове радионице се остварује кроз три главне активности. У њима се од деце тражи да издвоје из контекста оне реченице, односно, поруке које комуникацију боје одређеном емоцијом. Полазећи од властитог искуства деца уочавају такве поруке како у ситуацијама у којима су они примаоци тако и у ситуацијама у којима их и сами шаљу. Анализирањем и разврставањем порука према њиховој „снази“ деца постају свесна да различите вербалне поруке могу имати различит значај у комуникацији. Развијање и прихватање одговорности за властито понашање, између осталог, подразумева могућност децентрације, препознавање и уважавање осећања друге особе.

ИЗВИНИ И ХВАЛА - ово се остварује кроз активности у којима се од деце тражи да се ставе у позицију неког другог. Симулирајући ситуације из свакодневног живота, деца се усмеравају на препознавње осећања која су, својим добрим или лошим поступком изазвали код другог детета. Највећи део активности је остварен техником вајања. Ова техника подрезумева да вајар обликује тело другог детета као глину, и тиме исказује своје виђење емоционалног ефекта учинка који је произвео тако што је скулптури нешто учинио. Да би испунило овај задатак дете мора да се фокусира на невербални израз којим се изражава одређено осећање. На тај начин усмеравамо дете на саосећање с другим. Осим подстицања емпатије, деца се подстичу да адекватно реагују у задатим ситуацијама, и то тако што ће извињењем реаговати онда када случајно изазову неко непријатно осећање код другога, или изразом захвалности онда кад неко код њих изазове приjатно осећање.

ХАЈДЕ ДА СЕ ДОГОВОРИМО - је још једна од битних етапа радионице „Учионица добре воље“, она има за циљ да омогући деци да интегришу искуства кроз која су прошла у претходним радионицама. Посебан нагласак је на препознавању и јасном изражавању сопствених потреба, уз разумевање и уважавање потреба других. Вештина усклађивања сопствених потреба и потреба других представља камен темељац умећа разрешавања конфликата. Пут којим се ово постиже одвија се кроз јединствену активност, у којој деца играју улоге различитих особа. Од сваког појединачног лика, као и од свих заједно, зависи могућност остварења једног за децу важног циља. На овај начин, свако поједино дете је у прилици да доживи преговарање као интеракцију са другима, односно као процес решавања заједничког проблема, наравно, уколико се придржава правила понашања која је постепено упознавало кроз претходне радионице. Исход овог процеса може бити повољан за све заинтересоване под условом да се свако потруди да подједнако води рачуна о својим потребама и о потребама другога.
Једина разлика између радионица са старијим основцима је та што има више етапа радионица, и што су теме за рад са старијим основцима много озбиљније, и захтевају мало дубља промишљања. Увод је сличан као и са млађим основцима, прве три етапе су скоро исте, али знатно разликовање креће од треће етапе, где се ученици упознају са једним од начина настајања неспоразума у комуникацији, приказивајући им процес настајања гласина, односно, искривљавања информација приликом преношења. Ради лакшег разумевања, гласине се повезују са ситуацијама из свакодневнох искуства ученика, као што су оговарања, етикетирање. Увидом у овај феномен деци се даје до знања да треба да постану свесна чињенице да гласине могу бити извор конфликата, али и да се њихово ширење може спречити. Пут којим се остварује овај циљ одвија се у неколико фаза.

ПРИЧАМ ТИ ПРИЧУ - појам гласина се уводи преко две игре у којој ученици, пантомимом и причањем приче, започињу и прате процес искривљавања информација до њиховог извитоперења. Било да се ради о игри или реалној животној ситуацији, учесници у комуникацији су најчешће несвесни овог процеса искривљења садржаја. Учествујући у наведеним играма, деца имају могућност да увиде како се садржај који су чули мења чак и када немају намеру да га промене приликом преношења неком другом. У приче које се преносе уводе се елементи који подстичу испољавање предрасуда, да би се ученицима омогућило да схвате начин на који предрасуде делују на стварање гласина. И на крају саме активности, кроз разговор се уобличава искуство везано за преношење гласина и ставља се акценат на чиниоце који могу да подстакну или предупреде тај процес.

КАКО НАС ДРУГИ СЛУШАЈУ - након завршеног дела о утицају гласина и стварања погрешне комуникације, прелазимо на део у којем велику важност придодајемо томе како нас други слушају. Циљ ове радионице јесте да се ученицима укаже на важност активног слушања за успешну комуникацију и квалитетне односе међу људима. Јеадн од предуслова доброг међусобног разумевања јесте начин на који слушамо једни друге. Важно је да ученици увиде да разлог избијања конфликата често може бити у томе што особе које разговарају не слушају једна другу, а последица такве ситуације су непријатна осећања код особе која није слушана. Циљ је да им се и покаже шта се може учинити да до оваквих ситуација не дође, као и како их позитивно решити када до њих дође. Процес кроз који се наведени циљеви реализују одвија се такође у неколико фаза. Учешће у уводној активности тражи од ученика да усмере пажњу на онога ко говори, што је први услов активног слушања. Кроз ове активности постиже се децентрација, тј увид у туђа непријатна осећања у ситуацијама неслушања. У игри улога ученици испробавају различите начине разрешавања ситуације неслушања коришћењем ЈА-порука, које подразумевају изражавање сопствених потреба и осећања.

СВЕДЕЉА - када завршимо о важности активног слушања прелазимо на то како да се ученицима олакша сагледавање и артикулација личних потреба и жеља, затим препрека које стоје на путу њиховог задовољења и коначно, да их доведе до сазнања да се потребе могу задовољавати на различите начине. Пролажење кроз одређене активности у оквиру ове радионице треба да омогући и афирмацију сопоствених способности, вештина и знања нужних за задовољење личних потреба и остварење жеља. Остварење наведеног циља одвија се кроз технику вођене фантазије, метод групног рада у коме појединац има прилику да уђе у интимни свет своје маште, тако што му се нуди благ и пријатан подстицај за маштање у форми приче коју изговара водитељ. У овој радионици садржај вођене фантазије оживљава и усмерава мисли и осећања појединца у правцу сагледавања сопствених потреба и могућности њиховог остварења, истовремено му оставаљајући слободан простор да га самостално испуни својим индивидуалним жељама, сликама, визијама.

ПОМОЗИТЕ, ШТА ДА РАДИМ ДРУГОВИ МЕ ОДБАЦУЈУ - један од битних проблема млађих основаца а и старијих јесте одбацивање друштва, а сами знамо колико важну улогу има друштво за живот појединца у том периоду живота. Зато је и циљ ове радионице да приближи деци осећања појединца кога група одбацује и да им укаже на постојање различитих улога у ситуацији када је неко одбачен. У овој радионици подстиче се активан однос у налажењу стратегија реаговања одбачених и групе неутралних посматрача. На тај начин, посредно, они који одбацују постају свесни последица свог понашања. Ово се такође остварује кроз неколико актовности. Најпре деца у вежби „стани у круг“ имају прилику да искуствено осете део доживљаја онога који одбацује и одбаченог. Свој доживљај затим појачавају и допуњавају у току размене са другима. У следећој активности, са безбедне дистанце стручњака-саветника деца трагају за активним и конструктивним приступом који би могли да примене одбачени, одбацивачи и неутрални посматрачи. Потом, још једном, уз помоћ новог медија стрипа и у новим групама, ученици разматрају проблем одбацивања уз могућност да свим укљученим странама сугеришу начин на који се ова ситуација може превазићи.

МОЖЕ ЛИ СЕ СУКОБ СПРЕЧИТИ - такође веома битно питање којим се бави ова радионица јесте може ли се сукоб спречити, циљ ове радионице јесте да се ученици упознају са различитим исходима сукоба и да увиде да потребе које се не исказују већ се подразумевају или потискују, могу довести до међусобног неразумевања и сукоба. Веома важно је да ученици схвате да препознавање туђих потреба и свест о својим потребама, као и њихово јасно изражавање, омогућава спречавање сукоба. Овај процес се одвија кроз неколико фаза, кроз задатак завршавања приче, ученици треба да дођу до решења сукоба које задовољава обе стране. Нагласак је на увиду да до сукоба може доћи када учесници у комуникацији један део својих мисли, осећања и потреба не сапоштавају, већ их подразумевају или намерно задржавају за себе. У завршном кораку ученици имју прилику да, служећи се примерима из личног искуства, одиграју сукобе кроз које су прошли, фокусирајући се притом, на изражавање потреба.

НАГОВОРИЛИ СУ МЕ - још једном истичемо велику важност друштва односно социјалне групе, овде се говори о томе да ученици трба да освесте механизме путем којих окружење утиче на појединца и његово понашање. Посебно се истиче снага вршњачке групе као врло важан агенс социјализације, са акцентом на феномен групног притиска. Деци се омогоћава стицање увида у то и зашто је важно одолети групном притиску, преузети одговорност за властите поступке, тј размишљати својом главом о последицама неке одлуке. Разрада ових циљева почиње са осветљавањем најразличитијих социјалних утицаја на појединца, Постером са питањем ко све утиче на мене и моје понашање, подстиче се дискусија о различитим моделима нашег понашања и бројним начинима на које се ти утицаји остварују. Затим се вршњачка група доводи у први план тако што се деци нуди осмишљена прича која иницира процесе идентификације и децентрације. Садржај ове приче омогућава да у ситуацији блиској њиховој свакодневници вежбају различите вештине које би могле да им помогну да се понашају у складу са својим а не са грипним жељама, као и да и потенцијално рискантним ситуацијама, кажу „НЕ“ групи или предложе неко друго „безбеденије“ решење.

КАД СТАНЕМ У ТУЂЕ ЦИПЕЛЕ - циљ радионице јесте сагледавање са различитих страна. Од деце се тражи да се уживе у улогу неког другог и да предпоставе шта он мисли, шта осећа и како би се понашао у тој ситуацији. Деца се упознају са појмом децентрације тако што им се чита посебна верзија бајке „Пепељуга“ испричана из угла маћехе, старије сестре и оца. Након тога, да би искусили процес децентрације, од ученика се тражи да се најпре уживе у улоге појединих актера једног стварног школског догађаја и да из тих улога одговоре како су сами доживели цео догађај и како процењују остале учеснике. У следећој активности деца међусобно замене улоге актера овог догађаја. Из тих нових улога преговарају са осталима учесницима трагајући за исходом најбољим за све, али при том водећи рачуна о интересима нове улоге у којој су. На овај начин, омогућује се права промена позиције и сагледавање ситуације из различизих углова.

ЧОВЕЧЕ, ЉУТИШ ЛИ СЕ – ова радионица се бави бесом и љутњом, најчешћим осећањима која прате сукоб. Циљ јој је да омогући јасно уочавање везе између сукоба и пратећих осећања, разазнавање корена и показатеља ових осећања, и коначно, разлучивање техника које их могу појачати, односно ублажити. Намера није да се тиме контролишу или спутавају бес и љутња, већ да се упозна природа тих осећања и понуде безбедни вентили за њихово испољавање. Овом задатку приступа се поступно, најпре тако што се из разноврсних људских осећања издвајају она која прате ситуације сукобљавања, а потом тако што се понуди једна могућа упечатљива слика корена и начина изражавања осећања љутње и беса. На том увиду граде се даљи поступци којима се освешћују могући начини, односно, технике разбуктавања и хлађења ових осећања, чиме се деца оснажују да њима овладају. Коначно на једном конкретном примеру из свакодневног живота деца испробавају делотворност понуђених техника.

КАКО СУКОБ НАЈБОЉЕ РЕШИТИ – циљ ове радионице јесте да ученици сагледају структуру конфликта под којим условима долзи до конфликта, на који начин конфликт ескалира, како се смирује, како се из конфликта излази. Ово се одвија кроз анализу могућих решења понуђеног конфликта и одигравање сопствених конфликата, уз самостално смишљање решења за излаз из конфликта. Стављање ученика пред задатак у коме треба да продукују што већи број идеја за решење понуђеног конфликта, омогућава им разматрање, разумевање и толеранцију за позиције и потребе свих учесника конфликта. Централно место у радионици има упознавање различитих исхиода конфликта, с тим што се посебно указује на решења која су прихватљивија за све стране у сукобу. Одустајање и децентрација од своје првобитне позиције омогућава прихватање решења у коме обе стране остају задовољне.

ИЗВИНИ – циљ је да ученици кроз суочавање са ситуацијом извињавања, постану свесни свог удела у настанку сукоба, тј да прихвате свој део одговорности за настали сукоб. Извињавање се у свакодневном животу везује за непријатна осећања, ствара отпоре и збуњеност, а циљ је да ученици увиде да иза речи извини стоји могућност за отварање и побољшање комуникације. Процес којим се ово остварује одвија се кроз две главне активности. Деца кроз разговор увиђају шта се извињењем постиже и које су потребе и осећања код обе стране у сукобу. Кроз активности вајања деци се указује да и мимика и телесна експресија, које прате вербални исказ при извињењу, имају своје значење и говоре о аутентичности осећања онога ко се извињава, а врло су драгоцене ономе ко извињење прима. У наставку процеса, проживљавањм ситуације извињења, деца имају прилику да сагледају и уваже потребе друге стране, као и своје потребе које су биле у основи сукоба. То им омогућава да истински дају и приме извињење.

САД ЗНАМ КАКО СА ПРОБЛЕМИМА – циљ ове радионице јесте повезивање искуства и знања стечених на свим претодним радионицама и примена вештина ненасилне комуникације на конкретним примерима. Процес којим се остварује наведени циљ укључује идентификовање узрика који су довели до проблема у комуникацији, увиђање суштине проблема, превенцију сукоба и тражење решења за излазак из сукоба.

ШТА НОСИМ СА СОБОМ – и на крају дођосмо и до последње радионице у програму ненасилне комунокације а њен циљ је да учесницима предочи на које све начине могу применити у овом програму стечена знања и вештине. У првој активности учесници ће сами одабрати оне садржаје, знања и вештине које процењују корисним за употребу у ванрадионичарским условима и симболично га износе из радионице, прогарама, школе, а у другој активности ће још једном сагледати које све ситуације су постали кадри да сами решавају. Структурра ове радионице много је слободнија од претходних, чиме се учесници посредно припремају за примену новостечених вештина ван радионичарског контекста.