Упутство за учење

Упутство за учење

ШТА ЗНАЧИ УЧИТИ АКТИВНО?
• труди се да градиво разумеш и повежеш
• повежи градиво које учиш с оним знањем које већ имаш (подела на предмете је дидактичка, а у животу је све повезано!)
•учи читајући полугласно (или користећи унутрашњи говор)
•при понављању читај само подцртане делове (ако се не присећаш, читај поново све!)

• пронађи (и подцртај) важне делове (ако је градиво сасвим ново тек током другог читања)
• својим речима тумачи градиво (и кад с и сам/а у соби, али поред затворене књиге)
• активно понављај мале целине и крећи даље тек када их научиш (не брзај!)
• обично се боље учи самостално, а повремено се можеш с неким међусобно испитивати

КАКО ОРГАНИЗОВАТИ УЧЕЊ Е?
• учи што је више могуће на истом месту (у соби!)
• раздели градиво у мање целине
• направи полугодишњу стратегију учења
• поцтравај битне делове (у другом читању)
• распитај се како изгледају тестови знања и томе прилагоди учење
• направи своје белешке или скице
• у дневном распореду мора бити места за одмор, забаву...
• питај неког, ако не разумеш (то није срамота!)
• не учи током ноћи уочи теста
• учи континуирано током целе године (помало), а не кампањски
• прошетај се и буди физички активни и у време најжешћег учења
• не одгађај учење у задњи трен (то је брзи излаз из неугодности, али није коначно решење!)
• ако се баш сада не можеш сконцентрисати, промени дневни план учења (не троши време узалуд!)
• ако ниси успе остварити план учења, коригуј га према новонасталој ситуацији

КАКО ПОВЕЋАТИ МОТИВАЦИЈУ?
• весели се кад нешто научиш или положиш (и прослави" то с друштвом!)
• сваки напредак попрати позитивним мислима (и мали напредак је напредак!)
• тражи занимљивости у градиву (оне увек постоје!)
• награди се кад остваришплан (изласком!?)
• треба наградити и упорност у учењу (другом ћеш приликом научити брже и боље!)
• нису сви други паметнији од тебе, већ боље организирани и имају боље навике и методе учења и сналажења

ШТА НЕ ТРЕБА ЧИНИТИ У УЧЕЊУ?
• сети се на време да постоје провере учења и то савкоденевно (оне тебе вребају и кад ти не мислиш о њима!)
• не размишљај о страху од одговарања или теста знања током учења
• не постављај себи превелике дневне захтеве и неоствариве циљеве
• не прекидај учење чим нешто не разумеш (мозгај или неког питај! То није срамота!)
• не буди малодушан/на због тежине градива или заборављања (све се може научити и сви заборављају!)
• не брзај само напред у градиву (ниште без активног понављања!)
• не одустај од учењ а због забаве или других послова (најпре учење, па онда награда!)
• не ослањај се правише на туђе белешке (оне су најчешће успутни продукт туђег учења!)
• не веруј својим друговима и другариама да врло мало уче (сви се волимо хвалити! Хвали се и ти!)
• не одбијај помоћ и савете!

извор: Педагошко Друштво Србије

Ко смо, и који нам је циљ?

Друштво педагога је организација (друштвеног) карактера, покренута од стране студената педагогије. Она ће се бавити свим оним питањима којима се требају бавити родитељи, педагози, учитељи, наставници, професори итд. а којима се не тако често баве. Наставницима у школама није и не може бити основно да науче наставно градиво ђака, они имају и васпитачку улогу која се остварује кроз вид идентификације са наставником. Сваки наставник је потенциални узор ученику, који изграђује своје ставове и моралне норме (позитивне) које чине основу једног здравог друштва. Ако такво друштво желимо морамо делати, а ово је начин на који ми то радимо.Настали смо из примарне потребе, да се друштво у којем живимо освести и крене радити у корист деце самим тим и породице, да на позитиван начин афирмишемо васпитно-образовни процес и оне који директно и индиректно учествују у њему. Свесни смо времена у ком живимо: брзина живота која је наметнута (плуралистичком) савременом друштву, свакодневни стресови, фрустрације, конфликти отуђују нас једне од других. Родитељи у трци за боља, неретко за раднo место, чиме би обезбедили бољи, квалитетнији и имућнији живот својих малишана највеће благо које имају у трци са временом запостављају. " Не дозволимо да никне па да га онда садимо" Игор Губерман (1988) : Ходање око барака. Нису ни педагози ( и ми будући) у могућности да све проблеме реше, али то не треба да значи да на њих с' обзиром на потенцијалне мале шансе отклањања требамо окренути главу, и бавимо се неким за нас сврсисходнијим питањима. Напротив мале шансе су нам већи и јачи мотив. Бављење најхуманистичнијим и најдијалектичнијим процесом (ВАСПИТАЊЕ) и за човека најпрагматичнијим (ОБРАЗОВАЊЕ) не оставља нам избор ДА или НЕ покушати. Бављење питањима која су у области наше професије је не обавеза већ част и могућност да се учини нешто више, са циљем да се изгради или усаврши нека личност.